Dobro je poznato da je FK Borac oduvek bio rasadnik dobrih i nadaleko poznatih golmana, počevši od onih starijih generacija pa sve do poslednjih nekoliko sezona kada su među stativama uvek bili golmani koji su zaista bili poslednji bedem odbrane. Gotovo svi su sarađivali sa Nikolom Delićem, i mnogi su opravdali očekivanja, ali ipak ima i onih koji su prevažišli i sami sebe.
Mnogi će se setiti prošle sezone, utakmice u Farkaždinu. Prvi čuvar mreže crveno-plavih zbog povrede mora sa terena, a na gol odlazi debitant, prvi put među stativama crveno-plavih, prvi put na fudbalskom terenu u zvaničnoj utakmici. Ko zna šta je u tom momentu bilo u glavi mladome Dejanu Popovu koji je preuzeo svu odgovornost na sebe i rešio da po svaku cenu sačuva svoju mrežu, ta cena je bila previsoka pa je Popov morao da brani i penal, pa čak i nekoliko šansi u kojima su ga mnogi na stadionu videli već savladanog. Uspeo je Popov do kraja da ostane nesavladan i postane heroj aleksandrovčana. Dobio je šansu Popov i u narednim utakmicama, u narednom kolu ponovo je blistao na golu crveno plavih i opet bio najzaslužniji za pobedu i bodove protiv Vojvodine iz Novog Miloševa, a do kraja polusezone primio je svega 5 pogodaka u 7 nastupa, i pomogao svom timu da se dočepa boljeg plasmana pred prolećni deo.
Neki će se možda i setiti one sezone kada je Milan Pavković vratio na gol crveno-plavih i posle dosta dugog vremena ponovo stao među stative aleksandrovčana. Iako je tada bio tek treća opcija trenera Delića, zbog povrede Medića i isključenja Gajinova, Pavković je morao na gol protiv ŽAK-a što je i zvanično bio njegov veliki povratak na „Lukarelo“ posle juniorskih selekcija i duge pauze. Već u prvom minutu morao je da brani penal, a kasnije i da čuva mrežu svog tima i preko noći se nametne šefu struke koji je i u narednim utakmicama znao da na Pavkovića može da računa.
Najsvežiji primer svakako jeste Ranko Kovanov. Svoj debi na golu crvenoplavih pamtiće verovatno dosta dugo, a za to ima i razloga. Zbog opravdanog izostanka Gajinova, trener Đurić je imao samo Kovanovog na raspolaganju. Mnogi nisu verovali da će ova situacija izaći na dobro, pre svega što je Kovanov debitant, ali i zbog duge pauze koju je Kovanov imao pre nego što se ponovo aktivirao u redovima crveno-plavih. Ipak, sve nedoumice su bile otklonjene već u uvodnim minutima meča kada je Kovanov pokazao da zna šta radi, a zahvaljujući odličnim intervencijama uspeo je da sačuva svoju ekipu od poraza i postane igrač utakmice.
Ne treba zaboraviti i ostale čuvare mreže koji su bili uz tim svih prethodnih godina. Mnogi su branili boje crveno-plavih na terenu, a mnogi su klubu doprinosili podrškom sa tribina. Blistava prošlost nam daje nadu da ćemo i u buduće moći da računamo na dobre golmane, na debitante heroje.
